Istorija

Predgovor

Fudbal je jedna od najstarijih sportskih tradicija u opštini Senta.

Meštani Sente su se sa fudbalom prvi put upoznali 1899. godine, kada je Trgovačka omladina Sente na proslavi svoje godišnjice pozvala ekipu Sportskog društva Subotica da demonstrira igru šutiranja loptom zvanu „foot-ball“.

1905 - 1930

23. jula 1905. godine održana je izborna skupština „Atletskog kluba Senta 1882“ u sali gradske kuće. Izmenjen je statut i izabrano je novo rukovodstvo. Novi naziv udruženja postao je Atletski klub Senta (ZAC), pri čemu je datum 1882. izostavljen. Novi predsednik ZAC-a postao je dr István Zákó.

U narednim godinama Atletski klub Senta je, kao sveobuhvatno sportsko udruženje, doživeo svoj pravi zlatni period. To je pre svega zasluga predsednika dr Istvána Zákóa, koji je i sâm bio izuzetan sportista. Pod njegovim predsedništvom klub je razvio raznovrsnu i aktivnu delatnost i zauzeo veoma ugledno mesto u sportskom životu okruga.

✕‹›

Fudbalski timovi i udruženja su uglavnom igrali prijateljske utakmice, na uzvratnoj osnovi, sa fudbalskim timovima okolnih udruženja (pošto još nije postojalo zvanično prvenstvo), povodom neke proslave ili godišnjice.

Fudbal je, zajedno sa ostalim sportovima, počeo da cveta, ali je 1914. godine izbio Prvi svetski rat.

Preživevši strahote Prvog svetskog rata, u proleće 1919. godine sportski život u Senti je, gotovo čudom, počeo ponovo da oživljava.

14. novembra 1920. godine list Zentai Hirdető objavio je uredbu podžupana Bačko-bodroške županije br. 18850/1920, prema kojoj su sva udruženja pod vrhovnim nadzorom kraljevske vlade, koja su i dalje poslovala na osnovu statuta odobrenih od strane mađarske vlade, bila obavezna da od 1. oktobra 1920. godine donesu nove statute, u skladu sa izmenjenim okolnostima.

U proleće 1921. godine gradska policijska uprava obustavila je rad ZAK SE zbog raznih nacionalnih incidenata. Prema toj odluci, ne samo da je imovina udruženja zaplenjena i rad udruženja obustavljen, već je i teren učinjen neupotrebljivim, jer je preoran.

Nakon što su ove mere stupile na snagu, izgledalo je da je razvoj sporta u Senti nadugo zaustavljen, ali se to nije dogodilo. Ni policijska zabrana nije mogla da uguši potrebu i ljubav senćanske omladine prema sportu. Ubrzo su, kao pečurke posle kiše, počeli da niču ilegalni timovi, koji su radili bez zvaničnog rukovodstva i lokalne policijske dozvole. Delovanje je, doduše, bilo spontano, ali je i pored toga rezultiralo dinamičnim sportskim pokretom.

15. maja 1923. godine, u okviru Udruženja hrišćanske trgovačke omladine Sente, osnovana je sportska sekcija koja je dobila naziv Atletski klub Senta (SZAK). Trgovačka omladina je time pokušala prikriveno da obnovi rad zabranjenog ZAK-a. Vlasti su konačno 15. oktobra 1923. godine odobrile statut ZAC-a pod nazivom SZAK, i ministar unutrašnjih poslova ga je odlukom br. 15051/1923 prosledio gradskom veću. Udruženje je za novoosnovanu sportsku sekciju kupilo parcelu o kojoj je već mesecima pregovaralo, a koju je nameravalo da izgradi u sportski teren u Narodnoj bašti (Népkert).

Izvršni predsednik SZAK-a bio je Pál Ferenci, a sekretar, kasnije i trener, postao je Mihály Simon. Do jeseni 1928. godine SZAK je od svog osnivanja odigrao 26 utakmica, od kojih je 13 pobedio, 6 remizirao i 7 izgubio.

Fudbalski tim SZAK-a je zvanično započeo takmičenje u prvenstvu u sezoni 1923/1924. Bili su raspoređeni u grupu „B“ Druge lige Subotičkog fudbalskog podsaveza. Svoju prvu zvaničnu prvenstvenu utakmicu odigrali su 21. oktobra 1923. godine. Po završetku jesenjeg prvenstva, SZAK je zauzeo 4. mesto sa 8 bodova i gol-razlikom 10:7.

SZAK se 3. februara 1924. godine zvanično odvojio od Udruženja hrišćanske trgovačke omladine i delovao je kao samostalno sportsko udruženje. Izvršni predsednik postao je dr Ferenc Keczeli Mészáros. Nekadašnji poprečno prugasti dres ZAC-a zamenjen je dresom sa uzdužnim crno-belim prugama.

Nakon završetka prolećnog dela prvenstva sezone 1923/1924, SZAK je u grupi B Druge lige Subotičkog fudbalskog podsaveza završio na 4. mestu sa 19 bodova i gol-razlikom 29:14. Na narednoj izbornoj skupštini, rukovodstvo SZAK-a donelo je nekoliko odluka. Između ostalog, planirano je proširenje, nasipanje i modernizacija fudbalskog terena u Narodnoj bašti.

Time je rukovodstvo želelo da obezbedi što bolje uslove za sve popularniji i sve razvijeniji fudbalski sport.

Popularnost se ogledala i u tome što je publika od 1.500 do 2.000 gledalaca postala prosečna za jednu utakmicu. Osim toga, za novu sezonu planirana je reorganizacija tima radi postizanja boljih rezultata. U jesenjem prvenstvu nastupio je sledeći sastav: Rosenfeld, Hadler, Mezei, Lösch, Kovács, Gál, Kuklis II, Pajić, Éberl, Rácz Szabó, Tóth, Wolland, Bún, Borbély i Dancsó.

16. juna 1925. godine, ne štedeći materijalna sredstva, rukovodstvo SZAK-a organizovalo je prvu međunarodnu fudbalsku utakmicu u Senti. Gostovao je bečki profesionalni tim Ostmark. Rekordan broj gledalaca pratio je utakmicu, na kojoj je nastup bečkog tima graničio sa žongliranjem. Konačan rezultat bio je 5:0 u korist Bečlija.

8. jula 1925. godine, zahvaljujući agilnom rukovodstvu koje nije štedelo sredstva, SZAK je odigrao još jednu utakmicu sa bečkim profesionalnim timom, ovoga puta sa Wienna-Kricketterom. Rezultat je bio 6:0 u korist Bečlija.

Prvenstvo Druge lige Subotičkog podsaveza 1925/1926 osvojio je SZAK sa 27 bodova i gol-razlikom 59:8. Šampionski tim činili su: Nándor Kocsis, Lajos Hadler, János Borbély, Ferenc Bún, István Kuklis, Géza Kovács, Lajos Csonka, Ferenc Rácz Szabó, Skultéti i György Nagy. Predsednik je bio dr Branislav Pecarski, trener Aladár Fall, potpredsednik dr Ferenc Keczeli Mészáros, rukovodilac sekcije Mihály Simon, a sekretar Frigyes Kis.

U prvenstvu 1926/1927, SZAK je nastavio takmičenje u Prvoj ligi Subotičkog podsaveza.

1931 - 1960

Za šampionsku sezonu 1931., na predlog predstavnika seoskih udruženja, uprava Subotičkog podsaveza podelila je 22 tima Prve lige u dve grupe. SZAK je dospeo u grupu Tisa.

Za jesenju šampionsku sezonu 1935., upravni odbor Subotičkog podsaveza ponovo je izmenio dotadašnji raspored takmičenja, i SZAK je dospeo u ligu I A.

12. aprila 1941. godine u Sentu je ušla kraljevska mađarska vojska. Promenio se i društveni i sportski život. Atletski klub Senta (SZAK) promenio je naziv u Zentai Atlétikai Klub (ZAK).

Mađarski fudbalski savez (MLSZ) je jula-avgusta 1941. godine organizovao takozvano „Prvenstvo povratka“ za timove „Južnog kraja“, podelivši udruženja u više grupa. ZAK je dospeo u 11. grupu. Prijavljena udruženja su unutar grupa igrala jednokružno prvenstvo koje se rešavalo po bodovima i gol-razlici.

Na raznim utakmicama najčešće su nastupali: István Kőrösi, Nándor Száraz, Lajos Juhász, Tibor Bicskei, László Vörös, Sándor Prohászka, István Keczeli, Péter Krizsán, János Borbély, István Tobák (Tábori), János Táborosi, József Kipp, Mihály Kurfis, Imre Markos, Lajos Lázár (Živojin Lazin), Miodrag Istvánfi (Stepančev), János Vreckó (Vereczkei), György Lakatos, József Gondi, Frigyes Zentai, Antal Budai, István Jablonszki, Vince Újházi, Prágai, Kis I, Kis II, Hadler, Nyilas, Bicskei, Polyák, Bene, Balogh, Domány, Eszes, Nagyabonyi, Garashy, Pusztai, Polgát, Kéri I, Kéri II, Bíró, Pálfi Kovács i Bóvíz. Tokom godina, u timu je nastupilo i nekoliko igrača koji su kraće ili duže vreme u Senti služili vojni rok.

Rukovodstvo ZAK-a je, u interesu razvoja lokalnog fudbala, angažovalo poznatije trenere iz Budimpešte. Između ostalih, Józsefa Nyilasa (Nick), Rezsőa Vetzela, a kasnije i Imrea Markosa, koji je bio višestruki reprezentativac Mađarske u fudbalu.

Sve veće nedaće i teškoće ratnih godina sve više su se osećale i u sportskom životu. MLSZ je usled toga više puta menjao raspored grupa.

Tokom Drugog svetskog rata, u septembru 1944. godine, front se sve više približavao našem gradu. 24. septembra prvenstvena fudbalska utakmica protiv Kiškereša (Kiskőrös) više nije ni odigrana. 8. oktobra 1944. godine u Sentu je ušla Crvena armija.

7. aprila 1945. godine Komitet narodnog oslobođenja obustavio je delovanje svih dotadašnjih sportskih udruženja; u maju 1945. godine u Senti je osnovano novo sportsko udruženje pod nazivom Jedinstvo.

Za sezonu 1950., nakon reorganizacije i spajanja, tim je pod nazivom Senta počeo da igra u Vojvođanskoj ligi.

Broj igrača u timu je nakon kvalifikacija povećan na 13 članova. Šampion Vojvođanske lige 1950. godine, na veliko iznenađenje, postala je Senta, koja je time ušla u jedinstvenu Srpsku ligu.

Predsednik fudbalskog kluba Senta bio je Dušan Krivokapić, potpredsednik Frigyes Kiss, sekretar Frigyes Lukinich, lekar dr Imre Müller, politički referent Vuko Vučković, finansijski referent Gyula Lavicska, a trener Miodrag Stepančev.

Senta je 1951. godine u jedinstvenoj Srpskoj ligi krenula velikim zamahom. Na prvoj domaćoj utakmici pobedili su Budućnost iz Valjeva 2:1, a zatim su savladali Dubočicu iz Leskovca 5:1. Potom su odigrali 1:1 sa Radničkim iz Niša u Senti, ali su u revanšu u Nišu pobedili 4:1! Savladali su i odličan tim Oktobar 6 iz Kikinde sa 3:0. Međutim, ovaj veliki zamah pratili su brojni padovi i slabi rezultati. Ni 24 osvojena boda iz 26 utakmica, ni pozitivna gol-razlika nisu bili dovoljni za opstanak u ligi, te su usled reorganizacije prebačeni u niži rang.

Za Sentu su igrali: Branko Kablar, Božidar Jovović, Ferenc Homolya, László Vörös, Géza Vörös, Bozsidar Fogaras, István Horváth, István Urbán, Nándor Fajka, Novak Roganović, Pál Kálmán, Vilmos Zsárkov, Lajos Juhász, Nándor Száraz, Sándor Heinrich, Mihály Kurfis, Lajos Deák, András Tóth, György Renkó, Bogdan Čolović i Ivan Dimitrijević. Trenersku dužnost obavljali su Dezső Borbély i István Kőrösi.

1953. godine u Vojvođanskoj ligi zauzeli su 6, a 1954. godine 8. mesto. Pošto je usledila nova reorganizacija, ušli su u Severnu srpsku ligu.

Senta nije uspela da opstane, pala je unazad, i u narednoj sezoni 1954/1955. je, tokom reorganizacije, dospela u Severnobačku ligu.

U sezoni 1955/1956. igrali su u Subotičkoj ligi, kao i u sezoni 1956/1957.

1961 - 1990

Nažalost, narednih godina usledio je pad, i tim je dospeo u Subotičku ligu. Štaviše, u sezoni 1962/1963. opstanak su izborili tek nakon dodatne kvalifikacione utakmice. Za opstanak su morali da igraju protiv Zitoprometa, šampiona Senćanske lige. Plavo-žutima je pošlo za rukom da pobede 6:1 i 4:0. Nakon toga je celokupno rukovodstvo kluba reorganizovano. Predsednik je postao Pál Tóth Horgosi, sekretar Bozsidár Fogaras, dok je stručno vođenje povereno Istvánu Urbánu. Zahvaljujući novom rukovodstvu, usledio je uspon u životu kluba.

U sezoni 1963/1964., u Subotičkoj ligi, završili su na 4. mestu. U prvenstvu 1964/1965, ušavši u Vojvođansku ligu, već su igrali značajnu ulogu.

U sezoni 1965/1966., fudbalski tim Sente je po drugi put od svog osnivanja osvojio šampionat Vojvođanske lige, ispred novosadske Slavije.

Na odlučujućoj utakmici u Senti rezultat je bio 0:0 protiv Slavije, pred 3.000 gledalaca, ali takve svečane povorke, kakva se odigrala tog popodneva u gradu pre utakmice, verovatno nikada ranije nije bilo u Senti, a da i ne govorimo o večernjem slavlju.

Senta je tokom prvenstva postigla 115 golova, a 3 utakmice su završene dvocifrenim rezultatom. Nazvani su „atomskom napadačkom linijom“, koju su činili Ferenc Kispál, Gyula Pintér, Milan Bakajić, József Ábrahám i István Bajusz.

U sezoni 1966/1967., Senta je igrala u Severnoj grupi Srpske lige. Nažalost, i ovoga puta su samo jednu sezonu uspeli da ostanu u višem rangu takmičenja. Senta je bila četvrta odozdo, sa gol-razlikom 42:53, i ispala je.

U sezoni 1967/1968., Senta je po treći put osvojila šampionat Vojvođanske lige. Te godine je usledila velika reorganizacija: dva mesta u Drugoj ligi pretvorena su u četiri, a mesta u Srpskoj ligi takođe su proširena. Senta je dospela u Severnu grupu Srpske lige. Pošto su je činili isključivo vojvođanski timovi, dobila je naziv Vojvođanska liga.

U sezonama 1968/1969. i 1969/1970., tim je igrao u Vojvođanskoj ligi sa promenljivim uspehom.

U sezoni 1970/1971. borili su se za opstanak u ligi - uspešno.

Po završetku jesenje sezone 1972. bili su još uvek četvrti, dok su se u prolećnom delu spustili na sredinu tabele.

Igrali su: András Bognár, Péter Nagy Némedi, László Győri, Mihály Sóti, Ferenc Szorcsik, Jovan Ćušić, Boško Tevdenić, László Fényszárosi, Borivoj Božić, István Sárkány, István Gligor, Péter Krizsán, Gyula Pintér i Károly Horváth Kátai. Trenersku dužnost obavljali su István Márkus i Slavko Milošević. Rukovodilac sekcije bio je Nándor Fajka.

U sezoni 1973/1974. završili su na pretposlednjem mestu i ispali su iz Vojvođanske lige.

U sezoni 1974/1975., fudbalski tim Sente je dospeo u Subotičku ligu i ostao je tamo dobrih nekoliko godina. Rukovodilac sekcije bio je Bozsidár Fogaras, a trener István Bajusz.

U sezoni 1978/1979. osvojili su šampionat Subotičke lige. Za ulazak u Vojvođansku ligu igrali su protiv Jedinstva iz Novog Bečeja. U Senti su pobedili 3:2, ali su u revanšu izgubili 4:1.

1980. godine, povodom 75. godišnjice kluba, u Senti je gostovala fudbalska reprezentacija Jugoslavije. Trener je bio Borivoj Božić, a rukovodilac sekcije Nikola Pjevač.

Reprezentacija Jugoslavije je nastupila u sledećem sastavu: Sujić, Bajević, Jovanović, Janjanin, Muslin, Sušić, Zajec, Jelikić, Stojković, Petrović, Kranjčar, Slišković, Repčić, Pašić, Varga i Bogdan.

Tim Sente u prvom poluvremenu: Branislav Markov, István Miklós, Károly Birkás, Mile Ilijin, Antal Rózsa, Ferenc Recskó, Mladen Kerleta, László Ágoston, Đorđe Vukmirović, Milovan Štrbački, Milan Todorović (kapiten); igrači u drugom poluvremenu: Ivica Žmukić, József Kitli, Bata Ilijin, Dragoljub Bukvić, Ilija Gvozdenović, Endre Lakatos, Zoltán Gyólai, Mihály Barna, Béla Sablatura, Nikola Žmukić, Milan Todorović i Đorđe Kontić.

U sezoni 1982/1983. prvenstvo su završili u vrhu Subotičke lige. Tokom reorganizacije lige ušli su u Bačku ligu, ali su tamo ostali samo godinu dana.

Tih godina trener je bio György Major, a rukovodilac sekcije Nikola Pjevač. Igrači: Ivan Žmukić, Nikola Žmukić, Branislav Markov, Milovan Štrbački, Zoran Jovanović, Károly Birkás, Antal Rózsa, Đorđe Roganović, Mihály Barna, József Kitli, Milan Petrović, Rade Pecarski, Branislav Bulatović, Imre Sövényházi, Győző Katona, Predrag Đurović, Lajos Harmat, István Miklós, Árpád Kisbicskei, Róbert Csúzdi, Zoltán Ágoston, István Faragó, József Stanišić i Csaba Györe; kasnije su igrali još i: Ferenc Dukai, Nándor Cvitkó, Branko Potpara, Iván Faragó, Zoran Nikolić, Zoltán Böködi, Zoltán Fehér, Dušan Vukov, László Gyetvai i Oszkár Füstös.

Od jeseni 1983. pa sve do proleća 1988. godine nastupali su u Subotičkoj ligi sa promenljivim uspehom. Tada su postali šampioni Subotičke lige i sezonu 1988/1989 odigrali su u Bačkoj ligi. Međutim, taj rang se pokazao prejakim, te se Senta nakon godinu dana ponovo našla u Subotičkoj ligi.

U periodu 1987-1990., za Sentu su igrali: Károly Birkás, Branislav Markov, József Kitli, Predrag Đurović, Antal Rózsa, Zoran Nikolić, Zoltán Ágoston, Tibor Hun, Róbert Csúzdi, Iván Faragó, József Stanišić, Győző Katona, Rudolf Novák, Branko Potpara, Róbert Belec, Lajos Harmath, Attila Gajda, Zsolt A. Tóth, Róbert Faragó, Róbert Kovács, Ernő Paku, Predrag Matić, József Verba, László Kis Jovák, Róbert Borsos, Vladimir Vitković, Róbert Matok i Ferenc Dukai. Do 1988. godine trener je bio György Major.

1991 - 2005

Za sezonu 1991/1992., Senta je ojačala i završila je na drugom mestu u Subotičkoj ligi. Za ulazak u Drugu vojvođansku ligu odigrali su kvalifikacionu utakmicu protiv Tekstilca iz Odžaka. Rezultat u Odžacima bio je 1:4, a kod kuće 4:1 u korist Sente. Plasman u Bačku ligu izborili su izvođenjem jedanaesteraca. Tim su činili: József Kitli, Predrag Đurović, Momir Tanasković, Mladen Simendić, József Özvegy, Béla Rudics, Branislav Gvozdenović, Vladimir Vitković, Róbert Matok, Károly Birkás, Róbert Csúzdi, Ljubiša Budovalčev, Lajos Harmat, Tibor Bontovics i Mladen Krstajić.

U sezoni 1992/1993., u Drugoj vojvođanskoj ligi, osvojili su 4. mesto. Trener je bio Mihály Sóti. Članovi tima: Mladen Krstajić, József Özvegy, Momir Tanasković, Esad Beharić, Zsombor Kerekes, Branislav Gvozdenović, Béla Rudics, Róbert Belec, Slavko Vučić, Mladen Simendić, Róbert Kovács, Dejan Simendić, Vladimir Radulović, Lajos Harmath, Róbert Matok, Róbert Borsos i Tibor Bontovics.

U sezoni 1994/1995., u Drugoj vojvođanskoj ligi, po završetku prvenstva završili su na poslednjem mestu sa gol-razlikom 29:147. To je bila najniža tačka u istoriji kluba.

U sezoni 1995/1996. dospeli su u Subotičku ligu, ali pad se nije mogao zaustaviti. I odatle su ispali. Situacija je delovala beznadežno i nije mnogo nedostajalo da fudbalski klub Senta zatvori svoja vrata. Klub je 1996. godine sproveo izbore. Zahvaljujući snažnoj podršci novog predsednika i agilnom radu čitavog rukovodstva, klub nije obustavio rad, štaviše, uspeo je da se obnovi i krene dalje. Tim je dospeo u Ligu Potisja.

U sezoni 1996/1997., šampion Lige Potisja postala je Senta, sa 48 bodova i gol-razlikom 79:8.

Šampion Subotičke lige 2001/2002. postao je fudbalski tim Sente, koji je ušao u Severnu grupu Druge vojvođanske lige.

Predsednik je bio István Bajusz, a članovi rukovodstva: Predrag Đurović, Róbert Berta, Siniša Kovačev i Miroslav Škrbić.

Trenersku dužnost obavljali su József Özvegy i Branislav Bulatović.

U šampionskom timu igrali su: Rudolf Novák, Ákos Homolya, Zsolt Kávai, Dejan Bradić, Marko Glušica, Damir Zec, Gábor Molnár, Gruja Stefanov, Dušan Radonić, Goran Cirić, István Gyatkó, Attila Andruskó, Novica Dragoljević, Ivica Terzin, Miodrag Đukić, Žarko Petković, Damir Milošević, Ottó Vastag, Branislav Bulatović, Zoran Matok i Lóránt Oláh.

Tim Sente je, kao šampion lige, u skladu sa tradicijom, po završetku prvenstva odigrao utakmicu sa reprezentacijom lige. 22. juna 2002. godine, Senta je pobedila reprezentaciju Subotičke lige 4:2. Utakmica omladinaca Sente protiv reprezentacije Subotičke lige završena je 0:6, dok su mlađi omladinci Sente pobedili reprezentaciju Subotičke lige 2:0.

U 2002. godini, podmladak fudbalskog kluba Senta je, na radost svih, bio zastupljen sa više uzrasnih kategorija. Omladinski tim su činili: Tamás Özvegy, Huba Tóth H., Iván Donát, Goran

Pupovac, Aleksandar Simić, Srđan Faragó, Srđan Živkov, Mario Kecman, Vukan Nikolić, Milan Plavšić, Sandi Beharić, Róbert Kovács, Ferenc Kovács, Mátyás Habram, Radoje Potpara i Róbert Hangya. Trener je bio Róbert Matok.

Kadetski tim su činili: Tamás Özvegy, Sandi Beharić, Radojica Potpara, Srđan Živković, Goran Živković, László Tóth, Kornél Törteli, Kornél Gombos, Gábor Pilisi, Péter Katona, Kornél Körmöci, Szebasztián Körmöci, Roland Megyeri, Nenad Škrbić, Nikola Pavlović, Nemanja Nikolić, Bojan Faragó, Balázs Aulik, Dániel Márki i Vladimir Mandić. Trener je bio András Bognár.

U mlađem kadetskom timu igrali su: Csaba Tóth, Sándor Gyertyás, Eduárd Csányi, Igor Stojkov, Viktor Olajos, László Horváth K., Alen Bicskei, Attila Tóth, Adrián Körmöci, Ákos Hegedűs, Attila Rudics, Zoltán Kovács, Norbert Pehó, István Nagy A., Petar Filipov, Nemanja Kondić, Saša Petrović, Miodrag Mandić i Igor Lazić. Trener je bio Róbert Csúzdi.

U sezoni 2003/2004. došlo je do reorganizacije lige. Fudbalski tim Sente je dospeo u Severnu grupu Vojvođanske lige i sezonu je završio na 9. mestu.

U sezoni 2004/2005. klub je završio na 6. mestu.

Fudbalski tim Sente 23. februara 2005. godine:

Nikola Žmukić (trener), Goran Žmukić, Bojan Faragó, Attila Győri, Nenad Škrbić, Dejan Stanojev, Gruja Stefanov, Srećko Jelić, Vukan Nikolić, István Tóthmélykúti, József Özvegy (trener), Željko Nikolin, Tamás Özvegy, Csaba Kószó, Lajos Kiss, Szebasztián Körmöci, Nemanja Nikolić, Nedeljko Terzin, Gyula Kovács (maser) i Peter Dragin.

100. godišnjica

Klub je 2005. godine proslavio 100. godišnjicu svog osnivanja, u čiju čast je 26. marta 2005. u 15:00 odigrao jubilarnu fudbalsku utakmicu protiv fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore.

Utakmica je odigrana pred rekordnim brojem od oko 5.000 gledalaca.

Tada je tamo bilo toliko ljudi da grad nije mogao ni da ih izbroji, jer je bilo onih koji su platili, ali i onih koji nisu. A ulaznica nije bila skupa (koštala je 100 dinara).

Pitajte samo najtraženijeg čoveka te nedelje pre utakmice, Gyufija (RIP), prodavca karata, koji je sam prodao 1.200 karata, a ukupno je prodato 3.900 karata.

Ko nije platio, i on je nekako ušao: bilo kao novinar, bilo kao počasni gost, bilo preko ograde.

Niko nije želeo da propusti ovaj događaj, jer meštani reprezentaciju viđaju retko kao belu vranu. Poslednji put su bili u Senti pre 25 godina, kada su se pripremali za jednu od kvalifikacionih utakmica za Svetsko prvenstvo 1982. u Španiji. I tada je Senta doživela sličan poraz (6:1), ali je tada bilo upola manje zainteresovanih gledalaca.

Nisu bili radoznali samo Senćani - Bečejci su svoje prisustvo najavili zastavom, a Čočani, Adžani, Kanjižani, Kikinđani i drugi i danas pričaju o toj utakmici.

Čak su i predstavnici španskih medija pronašli Sentu, malo vojvođansko mesto, o kome su znali samo to da je tamo rođen reprezentativac Mladen Krstajić - što, doduše, nije istina.

Među gledaocima su se pomešala i dva posmatrača španskog selektora Luisa Aragonesa, čiji je zadatak bio da procene kako će se protiv tima Józsefa Özvegya snaći sutrašnji kvalifikacioni rival Španaca za Svetsko prvenstvo.

Izjava Józsefa Özvegya, trenera Sente: Bio je to ogroman događaj, ne samo za klub, već i za ceo grad, pa i za fudbalom zaljubljenu publiku okolnih naselja. Uspeli smo da pokrenemo oko 5.000 ljudi, tako da se s pravom može reći da smo dostojno proslavili naš jubilej. Igrači od tada neprestano pričaju o toj utakmici. Bilo je to za nas iskustvo koje nikada nećemo zaboraviti. Pre utakmice sam igračima skrenuo pažnju na dve stvari: da probaju da pruže najbolje od sebe, i da veoma paze da ne izazovu povredu.

Izjava selektora reprezentacije: Igrači su ozbiljno shvatili utakmicu. Izuzetno smo zadovoljni gostoprimstvom, a posebno smo se obradovali brojnoj publici, jer se tako nešto retko viđa u malim gradovima, pa čak i u Beogradu.

Postave:

Senta: Özvegy (Tóth Mélykúti), Stefanov (Kiss), Stanojev (Zec), Žmukić (Homolya), G. Molnár (Dragin), Győri (Škrbić), N. Nikolić (Kószó), V. Nikolić (N. Terzin), Nikolin (I. Terzin), Jelić (Körmöci), S. Faragó (B. Faragó).

Srbija i Crna Gora: Jevrić, Basta (Koroman), Vidić, Krstajić, Gavrančić (N. Đorđević), Mladenović (Duljaj), Dragutinović, Ilić (Stanković), Milošević (Kežman), Vučinić (Jestrović), Vukčević (P. Đorđević).

Strelci: Vučinić u 25. i 28, Ilić u 27, Kežman u 58, 59. i 90, i Koroman u 85. minutu.

Golovi:

• 25’: Özvegy je sjajnom odbranom sprečio udarac Sava Miloševića, ali se lopta odbila do neuhvaćenog Vučinića, koji je iz blizine doneo prednost reprezentaciji (1:0).

• 27’: Senćani su izgubili loptu pred sopstvenim šesnaestercem, čime je Ilić došao u priliku i mirno je uterao u mrežu loptu doturenu s desne strane (2:0).

• 28’: Drugi gol Vučinića. Nakon još jedne izgubljene lopte, igrač Lečea je grudima namestio loptu na levoj strani i pucao u donji desni ugao (3:0).

• 58’: Pogodak za nagradu za lepotu. Dejan Stanković je spoljnim delom desne noge ubacio korner sa leve strane u sredinu, a Kežman je loptu iz prve poslao u mrežu. Bilo je prelepo (4:0).

• 59’: Kežman je dobio dobru loptu, koju je vešto prebacio preko visokog golmana Tóth Mélykútija (5:0).

• 85’: Lopta odbijena od stative pala je pred potpuno neuhvaćenog Koromana, kojeg ni golman nije mogao da zbuni (6:0).

• 90’: Mateja Kežman je i za kraj ostavio nešto za videti. Igrač Čelsija je opalio sa 25 metara i postigao najlepši pogodak utakmice, čime je postavio konačan rezultat (7:0).

2006 - 2020

Vojvođansku ligu 2007/2008. osvojila je Senta, sa bodom prednosti ispred karavukovskog Poleta, i time se plasirala u vojvođansku grupu trećerazredne Srpske lige.

Od sezone 2008/2009., tim je nastupao u vojvođanskoj grupi Srpske lige, gde je u prvoj godini završio na 6. mestu.

Senta - Kapošvar

Fudbaleri Sente su 8. jula 2009. godine, na prijateljskoj utakmici, odmerili snage sa mađarskim prvoligašem Kapošvari Rakocijem (Kaposvári Rákóczi). Gosti su trijumfovali 2:0, a golove su postigli Odič i nekadašnji vaspitanik Sente, Nemanja Nikolić. Utakmicu je pratilo 500 gledalaca, a u redovima domaćih nastupio je i nekadašnji fudbaler Kapošvara, Tibor Nagypál.

Fudbalski klub Senta odigrao je i još nekoliko prijateljskih utakmica: 11. jula 2009. protiv subotičkog prvoligaša Spartak Zlatibor Vode, a zatim 18. jula 2009. protiv Kozármislenya, koji nastupa u mađarskoj drugoj ligi.

U sezoni 2009/2010., tim je završio u sredini tabele, na 8. mestu.

Nakon toga se stabilizovao u sredini tabele: u sezonama 2010/2011. i 2011/2012. podjednako je završio na 4. mestu.

Senta - Partizan

31.08.2011. godine, Senta je dočekala uglednog gosta: na domaćem terenu odmerila je snage sa ekipom srpskog premijerligaša Partizana iz Beograda na prijateljskoj utakmici, i na iznenađenje svih, pobedila je beogradski tim 3:2.

Početna postava Sente bila je sledeća: Boriša Bodiroga, Dániel Farkas, Boja Kakaš, Milan Radin, Marjan Cvetković, Goran Grujić, Dušan Jović, Lazar Popov, Ivan Kurtušić, Nebojša Đukić i Aleksandar Beslać.

Početna postava Partizana: Vladimir Stojković, Aleksandar Miljković, Vojislav Stanković, Nemanja Rnić, Anderson Marques, Aleksandar Ranković, Milan Smiljanić, Dejan Babić, Saša Ilić, Marko Šćepović i Lamine Diarra.

Golove za Sentu postigli su Beslać, Farkas i Vasin, koji je ušao sa klupe, dok su oba gola za Partizan postigao Diarra.

U sezoni 2012/2013. bili su 7, a u sezoni 2013/2014. 6.

Tih godina (2011-2014) u timu su igrali sledeći igrači:

Attila Andruskó, László Andruskó, Strahinja Banov, Darko Baštovanov, Aleksandar Beslać, Boriša Bodiroga, Radiša Bogdan, Miloš Bokić, Nemanja Bošković, Marjan Cvetković, Csaba Domonkos, Attila Győri, Nebojša Đukić, Mirko Đurić, Ognjen Đuričin, Dániel Farkas, Branislav Gecić, Goran Grujić, Boris Gujić, Goran Habenšus, Đorđe Ivanović, Dragan Jančič, Nemanja Janković, Bojan Josimović, Dušan Jović, Bojan Kakaš, Zoltán Kávai, Janko Kulić, Sebastijan Kuntić, Ivan Kurtušić, Mirko Malinović, Miodrag Mandić, Stevan Martinović, Bojan Matić, Miljan Milivojev, Milan Misić, Milan Nedučić, Vitomir Nikolin, Filip Pankarićan, Aleksandar Panić, Dániel Pócs, Lazar Popov, Milan Radin, Goran Radišić, Ratko Radulović, Mihajlo Raičević, Momčilo Rudan, Stefan Rudan, Stanislav Sarapa, Marko Sekeruš, Marko Spahić, Nenad Stojisavljević, Dejan Sunić, Nikola Šarenac, Dušan Štrbac, Stefan Tomišić, Norbert Ujházi, Nemanja Vasin, Nemanja Vojvodić, Mladen Vukasović, Danilo Vukobrat, Marko Vukobrat, Marko Zečević, Marko Živkov, Dragan Žmukić.

Tim je svoj najbolji rezultat postigao u sezoni 2014/2015.: osvojio je jesenji deo prvenstva, ali je na kraju prvenstvo završio na drugom mestu.

Te godine trenersku dužnost je obavljao Zoran Ćirić.

Članovi rukovodstva: Đorđe Roganović (delegat), József Özvegy (pomoćni trener), Goran Lazić (lekar), Gyula Kovács-Gyufi (fizioterapeut).

Igrači: Marko Živkov (golman), Bojan Matić, Marjan Cvetković, Branimir Jočić, Miljan Milivojev, Nemanja Marković, Dušan Štrbac, László Andruskó (golman), Milan Misić, Aleksandar Beslać, Janko Kulić, Đorđe Ivanović, Bojan Josimović, Dániel Pócs, Ognjen Đuričin, Lazar Popov, Stefan Tomišić, Nenad Stojisavljević, Ratko Radulović.

Narednu, sezonu 2015/2016., tim je završio na 4. mestu, ali je usled finansijskih teškoća kluba narednu sezonu morao da započne ne u uobičajenom 3, već u 5. rangu.

Nakon pada, tim je postepeno obnovljen: u okviru PFL Subotica, sezonu 2016/2017. završio je na 3, sezonu 2017/2018 na 9, sezonu 2018/2019 na 8, a sezonu 2019/2020 na 6. mestu.

Uporan rad je urodio plodom 2020/2021. godine: tim je osvojio prvenstvo, i time izborio plasman u Severnu grupu Vojvođanske lige.

2021 -

U višem rangu, tim je sezonu 2021/2022. završio na 6. mestu, dok se sezona 2022/2023. pokazala teškom: završili su na 15. mestu, čime su se ponovo oprostili od Vojvođanske lige.

Tim je sezonu 2023/2024. ponovo započeo u PFL Subotica, gde je završio na 9. mestu, a zatim je u sezoni 2024/2025., uz značajno poboljšanje, završio na 4. mestu. Sezonu 2025/2026. završio je na 8. mestu.

Pogovor

Pre svega, dugujemo zahvalnost Lászlóu Táborosiju, bez koga istorijski prikaz kluba ne bi mogao da nastane - veći deo sadržaja potiče iz njegove knjige.

Osim njega, moglo bi se pomenuti još toliko toga i toliko ljudi da bi se time mogla ispuniti čitava knjiga.

Kroz klub je prošlo mnoštvo dobrih ljudi - od igrača, preko trenera, pa sve do pomagača - i klub je zahvalan svima njima što je uspeo da opstane toliko godina i što se njegova istorija i dalje piše.

Želimo da istaknemo nekoliko ljudi koji su u proteklom periodu mnogo učinili za klub.

József Özvegy

József Özvegy (Joca), koga su u klubu svi poznavali samo kao „čika Jocu“, nije bio samo odličan golman tima u svoje vreme, već je gotovo tri decenije služio senćanskom fudbalu i kao trener i kao sekretar - iz njegovih ruku izašlo je dosta odličnih igrača, a decenijama je upravo on saopštavao rezultate i diktirao izveštaje sa utakmica. U junu 2022. godine, na poslednjoj prvenstvenoj utakmici sezone (Senta - Bajša 0:0), zvanično je ispraćen u penziju, a on sam je tom prilikom rekao: „ovo je takva zajednica iz koje se ne može tek tako otići u penziju.“ Klub mu je neizmerno zahvalan za dugogodišnji, neprekidan rad.

Gyula Kovács „Gyufi“

1954–2017.

Ne smemo zaboraviti ni Gyulu Kovácsa, „Gyufija“, koga nažalost više nema među nama.

On je bio taj koji je ovaj klub voleo više od svega - kao igrač je bio jedna od nezaboravnih figura fudbalskog tima Kristal, a poslednjih 18 godina verno je služio Senti kao maser, gde ga je bez izuzetka svako voleo.

Gyufija je, međutim, većina poznavala kao najvećeg zaljubljenika i navijača senćanskog sporta, jer nije postojao sport, nije postojala utakmica, na koju ne bi došao noseći zastavu Sente, i bilo mu je potpuno svejedno ko je gostujući tim - Gyufi je uvek bodrio senćanske timove i sportiste na pobedu.

Počivaj u miru.

Miklós Bognár

Miklós Bognár, nekadašnji fudbaler Spartaka i kulskog Hajduka, koji je karijeru započeo u Senti, bio je u svoje vreme velika nada jugoslovenskog fudbala.

Nažalost, 1996. godine doživeo je kobnu saobraćajnu nesreću, od koje živi u invalidskim kolicima.

Miklós, međutim, nije odustao, nije klonuo duhom, nije se pomirio sa svojom sudbinom, već je, zajedno sa prijateljem iz detinjstva, takođe nekadašnjim fudbalerom Spartaka, Róbertom Santom, pokrenuo sopstveni posao.

Njih dvojica su danas suvlasnici modnog brenda You Go, koji se bavi proizvodnjom i prodajom retro dresova i majica, a koji je ujedno i jedan od naših partnera i sponzora.

Zahvalnost dugujemo i Predragu Đuroviću, koji je dugi niz godina pružao izuzetnu materijalnu podršku klubu.

Osim toga, moglo bi se navesti još mnogo igrača na čija se izuzetna dostignuća ponosimo - pomenućemo neke od njih, uz izvinjenje ako smo nekoga izostavili sa spiska:

Mladen Krstajić, Novak Roganović, István Bajusz, József Özvegy, Nemanja Nikolić, Miklós Bognár, Béla Rudics, Mihály Sóti, József Kitli... (spisak se i dalje dopunjuje)

Ovim se istorija kluba ne završava - zatvorili smo samo jedno poglavlje. Senta i dalje živi i razvija se, i verujemo da će se njena istorija pisati i u decenijama koje dolaze.

Zahvaljujemo se svim navijačima, kao i samom gradu Senti, koji su generacijama ostali verni klubu - bez vas ova priča nikada ne bi mogla da nastane.

Fudbal je prelep sport koji uči disciplini, timskom duhu i istrajnosti. Podstičemo roditelje da dovedu svoju decu u klub i da im pruže priliku da upoznaju ovu strast.

Nastavite i dalje da pratite naš sajt, i pratite nas na Fejsbuku i Instagramu, kako ne biste propustili ništa iz života kluba.

Hvala.